Lični brend nije hvalisanje: kako gradimo svoju digitalnu reputaciju

Danas se o ličnom brendu mnogo govori, ali i dalje postoji određena zadrška kada treba javno govoriti o sopstvenom iskustvu, znanju i rezultatima. Često se postavlja pitanje gde je granica između profesionalnog predstavljanja i hvalisanja.

Moje iskustvo sa LinkedIn-om pokazalo mi je da ta granica zapravo ne bi trebalo da postoji na način na koji je često zamišljamo.

Dugo sam LinkedIn posmatrala prilično pasivno. Bio je to prostor na kome bih videla ko je promenio poziciju, pročitala neki zanimljiv tekst, ostavila lajk i nastavila dalje. Pisanje o sopstvenom radu nije mi bilo prirodno, niti sam imala osećaj da postoji potreba da svoje iskustvo dodatno predstavljam.

To se promenilo u novembru 2025. godine, kada sam na Click konferenciji u Naučno-tehnološkom parku prvi put slušala Dejana Patakija, LinkedIn gurua, kako govori o ličnom brendu.

Jedan od primera koji mi je tada ostao posebno upečatljiv bio je vrlo jednostavan: ukucajte svoje ime i prezime na Google-u i pogledajte šta će neko ko vas prvi put upoznaje poslovno pronaći o vama.

To sam uradila.

Rezultat mi nije bio naročito prijatan. Informacije koje su se pojavljivale nisu predstavljale celokupnu sliku mog profesionalnog rada. Google je prikazivao određene delove mog iskustva i poslovanja, ali ne i ono čime sam se u tom trenutku suštinski bavila.

Tada sam prvi put na lični brend počela da gledam drugačije.

Nije stvar u tome da budemo prisutni svuda niti da svakodnevno govorimo o sebi. Stvar je u tome da postoji određena kontrola nad informacijama koje ostavljamo iza sebe i da naš digitalni trag bude u skladu sa onim što zaista radimo.

U međuvremenu sam imala priliku da sa Dejanom nastavim komunikaciju, prvo kroz masterclass, a zatim i na promociji njegove knjige „Brend ti”. Ono što mi je posebno značilo jeste upravo podsećanje da deljenje znanja i iskustva ne treba posmatrati kao hvalisanje.

Ako smo nešto naučili kroz godine rada, rešavali konkretne probleme, vodili projekte ili razvijali određenu ekspertizu, sasvim je prirodno da deo tog iskustva podelimo sa drugima.

LinkedIn je upravo jedan od prostora gde to ima smisla.

Ne zato da bismo dokazivali koliko vredimo, već zato što kroz sadržaj koji objavljujemo drugi mogu da razumeju kako razmišljamo, šta znamo i na koji način radimo.

Nekoliko meseci kasnije, dok sam radila na svom poslovnom sajtu, ponovo sam ukucala svoje ime i prezime na Google-u. Ovoga puta želela sam da proverim kako izgleda rezultat pretrage i šta neko može da sazna o meni ukoliko me potraži na internetu.

Došla sam do teksta koji se drastično promenio.

Ovog puta bila sam zadovoljna.

Ne zbog samog rezultata pretrage, već zato što informacije koje sada vidim mnogo više odgovaraju onome ko sam profesionalno, onome čime se bavim i načinu na koji želim da predstavim svoj rad.

Upravo to za mene predstavlja vrednost ličnog brenda.

Digitalna reputacija se ne gradi jednim postom, jednom fotografijom ili jednim profilom. Ona nastaje kroz ono što kontinuirano delimo, način na koji govorimo o svom radu i trag koji ostavljamo iza sebe.

Zato danas na LinkedIn gledam drugačije nego ranije.

Ne kao na mesto gde treba da objavljujem da bih bila prisutna, već kao na prostor u kome mogu da dokumentujem svoje iskustvo, podelim znanje i učestvujem u stvaranju slike koju neko dobija kada prvi put potraži moje ime.

A kada bih danas ponovo trebalo da dam sebi isti savet koji sam dobila tada, bio bi jednostavan:

Ne moraš da se hvališ. Samo pokaži šta znaš.