Mape uma u B2B svetu: od brainstorminga do konkretnih ciljeva i KPI-jeva

Mape uma obično povezujemo sa učenjem, kreativnim radom, bojama i velikim papirom na kojem ideje završavaju na sve strane. Međutim, isti princip može veoma dobro da funkcioniše i u poslovnom okruženju, posebno u situacijama kada postoji mnogo informacija i ideja, a još uvek nije jasno kako ih pretvoriti u konkretne ciljeve i aktivnosti.

Upravo sam ih na taj način koristila tokom rada sa jednim od klijenata.

Tokom razgovora sa jednim od direktora firme došli smo do toga da, pre nego što definišemo konkretne aktivnosti i ciljeve, prvo moramo da imamo jasnu sliku šta zapravo želimo da postignemo u narednom periodu.

Mogli smo odmah da otvorimo Excel i krenemo redom: cilj 1, cilj 2, cilj 3. Međutim, kada pokušavamo da razmišljamo strukturirano od samog početka, vrlo lako ostanemo u okvirima prvih ideja kojih se setimo. U ovoj fazi bilo je korisnije prvo prikupiti informacije, a strukturu napraviti tek nakon toga.

Prvi korak: prazan papir i brainstorming

Počeli smo potpuno praznim A4 papirom.

Tokom brainstorminga beležila sam sve što se kroz razgovor pojavljivalo kao važno. U toj fazi nisam razdvajala šta je cilj, šta ideja, šta problem, a šta konkretna aktivnost. Nije postojao ni redosled. Reči i kratke beleške završavale su na različitim delovima papira, upravo onako kako su se teme pojavljivale tokom razgovora.

Cilj ove faze bio je da prvo dobijemo što širu sliku, bez potrebe da svaku novu informaciju odmah smestimo u unapred definisanu kategoriju.

Drugi korak: od ideja do grupa

Kada smo iscrpeli ideje, počelo je povezivanje.

Posmatrali smo koje teme pripadaju istoj celini, šta se ponavlja i koje pojedinačne ideje zapravo predstavljaju delove jednog većeg pravca.

Zaokruživanje, povezivanje i grupisanje dovelo nas je do tri glavne oblasti. One su postale osnovne grane nove, mnogo urednije mape uma.

Na novom A4 papiru, postavljenom horizontalno, u centru se našao pravac koji želimo da postignemo, dok su se oko njega razvijale tri glavne oblasti i pripadajuće ideje.

U tom trenutku veliki broj nepovezanih informacija već je počeo da dobija jasnu strukturu.

Treći korak: mapa uma postaje konkretan plan

Mapa uma ovde nije bila konačan dokument. Njena uloga bila je da nam pomogne da do njega dođemo.

Iz tri glavne oblasti definisana su tri glavna cilja. Svaki cilj zatim je razložen na podciljeve, a podciljevi na konkretne zadatke i aktivnosti.

Sledeći korak bio je da za svaki zadatak definišemo način praćenja realizacije. Tako smo od početnog brainstorminga došli do strukture:

Glavni cilj → Podcilj → Zadatak → KPI → Odgovorna osoba → Rok

Na taj način nešto što je počelo praznim papirom i velikim brojem nepovezanih ideja završilo se kao osnova za konkretan akcioni plan koji može da se prati kroz vreme.

Gde je vrednost mape uma u poslovnom okruženju?

Vrednost ovog pristupa upravo je u tome što razdvaja dve različite faze razmišljanja.

U prvoj fazi prikupljamo informacije i dopuštamo da se pojave različite ideje, problemi, potrebe i pravci. U drugoj ih povezujemo, grupišemo i pretvaramo u strukturu. Tek nakon toga prelazimo na klasične poslovne alate kao što su akcioni planovi, odgovornosti, rokovi i KPI-jevi.

Zbog toga mapa uma može biti posebno korisna kada treba strukturirati složen razgovor, definisati ciljeve sektora, razraditi novu ideju, postaviti prioritete ili veliki broj informacija pretvoriti u konkretne naredne korake.

Meni su mape uma upravo to: alat koji od gomile misli i ideja može da dovede do vrlo konkretnih ciljeva, aktivnosti i KPI-jeva.

Napomena: Vizuelni prikaz uz ovaj tekst je namerno AI generisana simulacija procesa. Originalna mapa sadrži informacije nastale tokom rada sa klijentom i zato nije javno prikazana. Primer pokazuje metod i način na koji se od brainstorminga, preko mape uma, dolazi do konkretne poslovne strukture.